15
мај
2019

Екскурзија трећи разред 2018/2019

Кроз земље средње Европе (На лепом, плавом Дунаву и Влтави)

„Путуј, док још има света и сазнања“ Бранко Миљковић

Одлазак на путовање се жељно очекује, планира, са узбуђењем и осећањем неизвесности који данима трају.

Свако путовање је чудо, чудо живота и радости упознавања нових светова. Наша екскурзија, ученика трећег разреда, незабораван је  доживљај.

Осећај хладноће је у пет ујутру потпуно упечатљив, прожима од главе до пете нашу узнемирену групу.Узбуђено чекамо  полазак аутобуса, који ће нас одвести на готово две хиљаде километара дуг пут. Остављамо иза себе свој град, родитеље, школу, свакодневне бриге…Иако је још рано, музика нас  буди, прилично гласна, али, расположење је одлично. Промичу поред нас крајеви наше лепе земље, од Шумадије до Војвођанске равнице…

Мађарска. Чекање на граници са Мађарском је нешто што је свима нама, неискусним путницима, врло тешко пало. После неколико часова, успевамо да пређемо границу и запловимо мађарском Панонијом. До Будимпеште има још доста. Смењују се ветрењаче, оранице, путеви…Ауто-пут високог квалитета води нас у престоницу Угарске. Дан је раскошно сунчан, дочекује нас Трг хероја, Будимска тврђава, раскошни мостови који спајају два дела града, Будим и Пешту, величанствена зграда мађарског Парламента, јединствена у Европи, а и у свету. Ипак, најјачи утисак оставља ноћно крстарење Дунавом, са погледом на велелепну Будимску тврђаву и дворац, као и светла зграде Парламента, који је у ноћном издању још импресивнији. Сви мостови овог града током овог крстарења добијају своју пуну лепоту. Враћамо се у хотел пуни утисака, уморни од дугог пута и дана испуњеног узбуђењима. Наш хотел је мали, пријатан, са веома љубазнним особљем.

Дан други: Сентандреја. Градић у близини Будимпеште, у који смо стигли у десет часова. Све подсећа на српске породице које су овом граду дале печат.Овде, време као да је стало. Још се чују кораци Јакова Игњатовића, Вука Карџића, а звук звона са српске Саборне цркве позива малобројне православне вернике на молитву. Уске уличице, Музеј марципана, продавнице слика и антикварнице, Српска кафана…Напуштамо овај градић тешка срца, могли бисмо овде остати заувек. Опет нас чека дуг пут до Прага. Уморни стижемо касно, смештамо се у хотел, препун људи из свих крајева света.

Дан трећи: Праг. Престоница Чешке (Бохемије) одише духом средњег века. Хладноћа и тмуран дан су нас дочекали на Карловом мосту, Влтвава није била плава и мирна, Храчани су били  сјајни, астрономски сат је радио упркос хладноћи. Кафкина кућа и музеј су прошли поред нас. Пред прославу Ускрса град је био предивно украшен. Највећи фудбалски сгадион на свету нас је запрепастио својој монументалношћу…И, наравно, чешко пиво…

Дан четврти. Пут од 333 километра! Раскошни  Беч – престоница свих империја. Дух града нам је приближила Антонија, наш водич, која нам је испричала много занимљивих појединости из историје Хабзбуршке монархије, али и из данашњег живота у Аустрији. Нарочито нам је био занимљив део о образовању и могућности школовања у овом дивном граду. Моцарт кугле и дивне посластичарнице, Шенбрун, музеји, трг Марије Терезије, мноштво споменика културе, звуци валцера, све нас је то вратило у давна времена када је Беч био престоница моћне царевине. И данас је престоница културе и садржајног и лепог живота свих народа који овде бораве. Нисмо могли да не приметимо да се на улицама Беча често може чути наш језик.

Дан пети. Повратак.  Лепота сваког путовања је у повратку на место поласка. Са мноштвом прича које ће се препричавати у годинама које долазе, драгим људима са којима ћемо делити најлепше тренутке свог живота, у које ћемо убројати и ово незаборавно путешествије.

П.С. Хвала нашем дивном водичу Лазару, возачима из Јагодине, докторки Миланки, као и нашим наставницима. Без њих ова прича не би била довршена…

 

Ученици III/1, III/2 i III/3