16
апр
2019

Екскурзија првог разреда

Извештај са дводневне екскурзије за први разред

 

 

Релација: Г. Милановац – Фрушка гора (манастир Хопово, манастир Крушедол) – Сремски Карловци – Петроварадинска тврђава – Нови Сад – дворац Фантаст – Зрењанин – Царска Бара – дворац Каштел – Горњи Милановац

 

Горњи Милановац

Април, 2019

 

12. априла 2019. године, ученици првог разреда наше школе су кренули на дводневну екскурзију. План екскурзије је био следећи: 1. дан: Г. Милановац – Фрушка гора (манастир Хопово, манастир Крушедол) – Сремски Карловци – Петроварадинска тврђава – Нови Сад и 2. дан: дворац Фантас – Зрењанин – Царска Бара – дворац Каштел – Горњи Милановац. Саобраћајна полиција је проверила исправност аутобуса. Група од 75 ученика, 4 одељенских старешина, 2 водича, докторка и стручни вођа су напустили паркинг преко пута вртића.

У првом аутобусу били су прво и друго одељење са својим одељенским старешинама Станицом Лером и Биљаном Павловић, а друштво им је правила докторка. У другом аутобусу одељење три и четири са својим одељенским старешинама Снежаном Недић и Мирјаном Ђоковић заменом за одељенског старешину трећег одељења Горицу Димитријевић.

На самом почетку водич је укратко упознао ученике за план првог дана екскурзије. Након кратке паузе за доручак и освежење код Лазаревца наставили смо пут ка Фрушкој гори и нашој првој дестинацији манастиру Хопово и манастиру Крушедол.

Манастир Ново Хопово припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума – Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

 

Манастир Хопово

 

Након посете манастиру Хопово упутили смо се ка манастиру Крушедол, једним од најважнијих манастира Фрушке горе за нашу историју и културу.

Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на јужној страни Фрушке горе у Војводини.

Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу. Матица Српска и Институт за нуклеарне науке Винча су 2012. објавили научно конзерваторску студију Иконостас цркве манастира Крушедола. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологие кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.

 

Манастир Крушедол

 

Након посете Фрушкој гори и манастирима Хопово и Крушедол кренули смо на нашу следећу дестинацију у Сремске Карловце.

Посетили смо цркву Светог Николе, Патријаршију и познату Карловачку гимназију. Након посете и обиласка Сремских Карловаца ученици су имали слободно време за шетњу.

 

Црква Светог Николе и Патријаршија

 

 

Карловачка гимназија

 

 

Сремски Карловци

 

 

Након посете градског насеља Сремски Карловци који се налази на десној страни Дунава која припада географској регији  Срему у Јужнобачком округу, упутили смо се ка Петроварадинској тврђави.

Петроварадинска тврђава се налази на десној обали Дунава, у Петроварадину (Град Нови Сад), на петроварадинској стени. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године због сталне опасности од Турака и близине границе са Османским царством.

 

Петроварадинска тврђава

 

 

Наше последње одредиште првог дана је Нови Сад. Ишли смо у обилазак центра града (Трг Слободе, Катедрала, Народно позориште, Змај Јовина улица, Дунавска улица…)

Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине и њен административни центар, после Београда други град у Србији по броју становника и површини.

 

 

Змај Јовина улица и Трг Слободе

 

 

Нови Сад

 

У 18:00 одлазимо и смештамо се у Хотел „Дуга“ у Новом Саду, ученици се распоређују по собама, и након тога вечера је организована за 20:00 часова. После вечере ученици су имали слободно за одмор и да се спреме за дискотеку која се налазила у склопу смештаја у самом хотелу.

 

 

Другог дана након доручка у 8:00 часова полако се пакујемо и напуштамо хотел и крећемо на наше следеће дестинације. Након краћег пута стижемо у дворац Фантаст где нас дочекују домаћини и причају нам о самом дворцу и његовој историји.

Фантаст (познат и као дворац Дунђерски) је дворац у Војводини, у близини Бечеја. Дворац се налази на 15 километара од Бечеја према Бачкој Тополи или 60 километара од Новог Сада или 135 километара од Београда. Сазидао га је Богдан Дунђерски, у више фаза, а завршен је 1925. године. Торањ и четири угаоне куле направљени су у стилу неоготике, а свечана сала и оба улаза урађени у неокласицистичком стилу. Поред дворца рађена је и капела у неовизантијском стилу посвећена Светом Ђорђу и делом ју је радио београдски мајстор иконостаса Карбинер. Три мозаика на порталу и Тајну вечеру је за две године насликао Урош ПредићБогородица је добила Марин лик по жељи Дунђерског. По жељи Богдана Дунђерског једини наследник је Матица српска. Власник имања био је велики љубитељ коња, прича се да их је имао преко 1400, од којих је најпознатији био Фантаст који је 1932. године на београдском хиподрому, као трогодишње грло, победио у све три трке и освојио све титуле. Када је угинуо, Богдан Дунђерски га је сахранио на свом имању, да би по завршетку градње дворац добио Фантастово име. Данас су кости најлепшег коња Богдана Дунђерског изложени у једној витрини дворца (лобања и бутна кост).

 

Дворац Фантаст

 

 

Наша даља дестинација је град Зрењанин где смо стигли око 12:30 часова. Ученици су имали прилике да се упознају укратко са историјом Зрењанина као и са архитектуром самог града.

Град се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Почетком 15. века, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки даровао је Бечкерек српском деспоту Стефану Лазаревићу.[2] Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили СрбиНемциРумуниИталијаниФранцузи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године. Године 1744. помињу се становници града и околине који су посланици на Црквено-народном сабору. Били су то Петар Ботосанић и Милић Попов бечкеречки оберкнезови. Стеван Рајковић бургер Великог Бечкерека је 1780. године био ктитор старе цркве манастира Гргетега.

 

Зрењанин

 

Након Зрењанина упутили смо се ка Царској бари где нас је чекао ручак и кратка пауза за одмор. Повратак за Горњи Милановац са паузом за освежење код Лазаревца. Долазак у Горњи Милановац у 9 часова и 15 минута.

 

Милош Марковић